TRENUCI KOJI SVAKOJ MAMI PRIPADAJU

Trenuci koji svakoj mami pripadaju

 

Posebni trenuci i vreme u kome uživamo nisu stvar zasluge. To je poklon koji dobijamo rođenjem. Dešava se, međutim, da često previdimo njegovu veličinu, usled obaveza koje svesno ili nesvesno natovarimo na sopstvena leđa. To rade i žene i muškarci i mlađi i stariji. No, čini mi se da su žene sklonije ovoj zaveri protiv sebe. I to posebno majke. Pritom mislim na sve mame. I one mlade koje žele da budu uspešne i u poslu i dobre i lepe partnerke i drugarice i po još po malo šiparice, ali istovremeno i dobre mame odgovorne za svaki sekund života svog deteta. I one starije, čija su deca postali ljudi, a one još uvek veruju da su bebe oko kojih bi svet trebalo da se vrti, pa kad bebe odu svojim putem, one ne mogu da se pronađu u sopstvenom životu.

I ja sam mama i duboko poštujem i razumem svu divotu koju žena ima u ovoj ulozi. No stvarno, od tolikih odgovornosti prema drugima, nema smisla da zaboravimo odgovornost prema sebi samoj. Zato sa svim mamama, super mamama, mamama herojima, običnim mamama, budućim mamama, iskusnim mamama, želim da podelim nekoliko predloga kojima mogu oplemeniti svoje divno biće, svakog dana, svake nedelje i svakog meseca. Ne, to nisu trenuci koje mame zaslužuju, to su trenuci koji nam svima pripadaju, po prirodi stvari. To su momenti koje nam život daruje i koje nije lepo ignorisati, jer mogu uticati loše na našu unutrašnju lepotu J.

Maminih 5 minuta svakog jutra

 Uvela sam ovu jutarnju rutinu još pre mnogo godina. To je najlepši poklon koji sebi možete dati. Pre nego što počne dnevna gungula, jurnjava za obavezama, niz: ustajanje, umivanje, doručak, spremanje, posao, škola, vrtić i tako u krug, ustanite 10 minuta pre svih i samo sedite, zatvorite oči i tako ostanite tih pet do deset minuta. Pripremite sebe za akciju koja sledi. Na ovaj način u akciju ulazimo mirni, umesto uznemireni. I time već činimo da mi upravljamo njome, a ne ona nama.

Nakon nekog vremena ovakve prakse, uočićete kako dani prolaze laganije, kako je sve nekako lakše, jer počinjemo da sagledavamo dnevne obaveze iz perspektive „ovaj dan je novi dar“, a ne „ovaj dan je novi teret“. Istu vežbu možete raditi i u sred dana. Kada osetite umor ili preteranu haotičnost misli ili osećanja, samo se zaustavite na pet do deset minuta, udahnite duboko, zatvorite oči i samo budite sa sobom.

Mamin dar sebi svake nedelje

Divan predah, svake nedelje, sebi možemo učiniti tako što ćemo svake nedelje unapred smislite šta ćemo te nedelje uraditi samo za sebe. Volim to da radim baš ponedeljkom, danom koji je pravedno ili nepravedno ozloglašen i niko ga baš ne voli. E, baš tog dana je fino smisliti šta će mama tokom narednih sedam dana uraditi lepo za sebe. Ne moraju to biti ni velike ni skupe stvari, dovoljno je biti kreativan: otići u deo grada na kome do tada nismo bili, izdvojiti 2 sata za druženje sa prijateljicama, pogledati film u bioskopu ili pozorišnu predstavu…bilo šta slično.

Ovakva rutina je višestruko važna za sve, a posebno za mame: izvlači nas iz začaranog kruga obaveza na koje smo neprekidno fokusirane, dozvoljava nam da sebi priuštimo svoje vreme, jer tako „punimo baterije“ za sve obaveze koje imamo, podseća nas da ne zaboravimo sve one stvari u kojima uživamo, dopušta nam da živimo život umesto da našim životom upravlja niz obaveza, ozloglašeni ponedeljak čini lepim danom i…dodaje šta god još želite.

Izlazak iz rutine bar jednom mesečno

Kao što svesno negovanje mirnog stanja svaki dan i uživanje u stvarima koje volimo svake nedelje, pomaže da mama neguje LEPO MI JE kao stil života koji joj pripada, tako, bar jednom mesečno, valja potpuno izaći iz svoje rutine. Ako svake nedelje uradimo nešto u čemu istinski uživamo, izlazak iz rutine znači da ćemo bar jednom mesečno iskusiti nešto što nas „oživljava“, motiviše, podiže energiju na visok nivo. Za nekoga je to koncert omiljenog benda ili klasične muzike, za nekog skok padobranom. Šta god da je, iskoristite početak meseca da se sa sobom dogovorite šta će to biti za taj mesec.

Lično sam imala različite faze. Jedno vreme sam svakog meseca birala da naučim nešto što do tada nisam: pela sam se na veštačku stenu na Adi, probala sam da vozim bicikl više od 30 km, čitala sam po jednu knjigu na engleskom svakog meseca da bih vežbala znanje jezika, onda sam namerno išla na mesta i među ljude koje bih ranije zaobilazila iz različitih razloga, jer sam htela da vidim šta tamo ima zanimljivo i gde leži lepota različitosti…Može, kažem vam, to biti bilo šta, ali je važno da bude nešto što nas izbacuje iz rutine, onako malo jače, što nas tera da ispitamo svoje granice, da porastemo i što je najvažnije – budi tako dobar osećaj da je naš život vredan svakog trenutka i da smo super bez obzira kako, gde, sa kim živimo i koliko godina imamo.

A baš sam bila srećna kada mi je jedna od polaznica seminara LEPO MI JE nedavno napisala da je njoj izlazak iz rutine upravo bio seminar J – plašila se što dolazi sama, a upoznala je puno divnih novih ljudi, mislila je da dobro poznaje sebe, a osvestila je da ima još bezgraničnog prostora za rast, družila se i smejela što je, ponekad, stavljala u drugi plan…

 

SEMINAR LEPO MI JE

Ostavite komentar