NAUČIMO DECU ZAHVALNOSTI I POZITIVNOM STAVU

Koliko god se trudili da deci usadimo lepe vrednosti i navike, toliko društvo u kome živimo postavlja izazove i roditeljima i deci da odaberu šta je pravi put. Možda naše dete zna da je važno da bude zahvalno na onome što ima, da materijalno bogatstvo nije cilj postojanja, u nama vidi primer toga, ali kad izađe napolje – stvari izgledaju drugačije. Drugari pričaju o novim modelima telefona, dobrim patikama, TV zvezdama i sve to u dečjim glavicama logično izaziva zbunjenost – šta su tu sada prave vrednosti, šta da odaberu kao pravi model.

Svima nama koji imamo decu, ovakvi izazovi su svakodnevica i oni neće prestati. Ono što možemo da učinimo je, da kao roditelji, damo sve od sebe da kod dece izgradimo naviku, još od najranijih godina, da misle svojom glavom i da osveste na čemu su zahvalni.

Ova svakodnevna vežba će vam pomoći u tome. Proverićete njen efekat ako zapamtite (možete i zapisati) kako se vaše dete ponaša sada na teme zahvalnosti i pozitivnog stava, a kako će se ponašati nakon mesec dana upražnjavanja ove vežbe.

Ja je radim sa svojim sinom svake večeri pred spavanje. Vi izaberite momenat kada je to najprikladnije za vaše dete, samo je zgodno da bude pred kraj dana, kako biste uokvirili jedan ciklus.

Evo o čemu je reč. Svake večeri postavite svom detetu tri pitanja:

1. Šta mu je u tom danu bilo najlepše?

Potrudite se da dobijete što precizniji odgovor, odnosno da motivišete dete da samo dođe do što jasnijeg odgovora. Može se desiti da vam kaže: sve mi je bilo lepo ili da da uopšten odgovor. Ideja je, međutim, da što preciznije odredi – šta mu je tog dana bilo najlepše, u čemu je najviše uživalo.

Poenta vežbe je da dete osvesti – u čemu stvarno uživa, šta ga čini srećnim. Ne samo da prođe pored toga i uzme ga zdravo za gotovo, već da zna i shvati šta ga istinski čini srećnim.

2. Šta mu u tom danu nije bilo lepo i kako bi data situacija izgledala da je sve u redu?

Ovo je pitanje, koje detetu možete postaviti nakon što dobijete precizan odgovor na prvo. I ovde je važno da odgovor bude što precizniji – kako bi dete moglo jasno da odredi, odnosno osvesti – šta mu čini nelagodu, zašto nije zadovoljno. Kada da takav odgovor, drugi deo pitanja služi da naučite dete kao da promeni fokus, kako da u sebi pokuša da oživi pozitivne misli i emocije u odnosu na nelagodnu situaciju.

Dozvolite detetu da pusti mašti na volju, da se potrudi da oživi osećanja koja ga mogu dovesti do rešenja problema. U početku ovaj deo možda neće biti lak, ali ćete osetiti posle nekoliko dana pozitivnu promenu i detetovu želju da pronalazi pozitivnu pespektivu za svoje svakodnevne teme. Koliko god da je teško, dajte sve od sebe da dete ohrabrite u odgovoru na ovo pitanje.

3. Na čemu je sve danas zahvalno?

Odgovorom na ovo pitanje, zaokružujete celu vežbu. Ono je kao „šlag na tortu“ – dete je definisalo zbog čega je bilo radosno, osvestilo je i zašto nije bilo radosno i kako bi to moglo bolje da izgleda ubuduće i sada će pokušati da odgovori na čemu je istinski zahvalno.

Uživajte u odgovorima svog deteta. Ja sam bila posebno srećna kada mi je moj sin jedne večeri rekao: zahvalan sam što svake večeri igram ovu igru sa tobom, jer posle toga mirno spavam i sanjam lepe snove . Evo i sada se nasmešim kada pomislim na to.

Probajte i vi. Razgovor ne bi trebalo da traje duže od desetak minuta, bez obzira kog je dete uzrasta. Vežba je veoma jednostavna, ali će trebati strpljenje i mašta, a i sami ćete sebe izazvati na razmišljanje i davanje odgovora na ista pitanja. Lepo je. 🙂

Ostavite komentar