GDE PRONALAZIMO ELAN

Sećam se, kad su bile one ogromne poplave u Srbiji, diglo se mnogo ljudi da pomogne, svako na svoj način. Reklo bi se da je to normalno. No, ispred mnogih kuća ili zgrada onih koj su pomagali, sigurno je godinama čučalo nešto što bi se moglo srediti i urediti, a niko se nije setio da to učini.

To me je podstaklo na razmišljanje da nas na korak napred nekada mogu podstaći veliki razlozi, dok je nakada dovoljna samo mala iskrica ili sitnica zbog koje krenemo dalje. A važi i suprotno. Sve u svemu, od naše perspektive, od našeg trenutka, od onog jednog „kvrc“ može se stvoriti čitav jedan novi svet. I na kraju, koliko god nam se činilo da elan i satisfakciju nalazimo spolja, zapravo ona leži duboko u nama samima.

Ima nekoliko ključnih tačaka na ovu temu, koje mogu svakom od nas koristiti u onim momentima kada nam elan nedostaje.

Šta je druga opcija?

U redu je da povremeno nemamo snage ili da smo toliko zamrsili konce sopstvenog života da nam treba pregršt stpljenja, ne bi li smo ih odmrsili. Ali, ako smo to već shvatili, to je dovoljan prvi korak da krenemo u smeru rešavanja stvari, ma šta to bilo. Od velike pomoći, pritom, može biti naš iskren odgovor sebi na pitanje – šta mi je druga opcija.

Dakle, u redu, stvari sada stoje takve kakve su. I to može trajati beskrajno dugo. Ali šta je druga opcija!? Uvek postoji druga opcija, treba samo biti iskren prema sebi i pojaviće se, sigurno.

Šta je bolja opcija?

Kad imamo svest o stvarnim trenutnim okolnostima, svim njihovim vrlinama i manama i kada smo pred sebe izneli bar dve opcije, onda je korisno odgovoriti sebi – šta je bolja opcija. Nije ovo tako jednostavan zadatak iako će možda nekima tako zazvučati. Ali nije ni težak. Ulog su jedino iskrenost i strpljenje.

Prilikom odgovora na ovo pitanje, važno je imati u vidu da svaka, baš svaka, situacija, koja nam trenutno ne izgleda dobro, kojom nismo zadovoljni, zbog koje se nerviramo, zapravo služi da bismo iz nje nešto naučili. I to tačno ono što do tada sebi nismo razjasnili. I to je već bolja strana loše situacije. Samo treba probati posmatrati stvari iz različitih perpektiva.

Namera i akcija na malo drugačiji način

Ako počnemo od preispitivanja opcija, već smo pokazali nameru da nešto menjamo, da se pokrenemo. Tu se već volja probudila. No, nije volja uvek tako izdržljiva kao što mislimo. Ali njen glavni pomagač je naš unutrašnji mir i naša svesnost i zato bi ih stalno trebalo negovati.

Dakle, pokazali smo nameru da se nešto desi, ali možda i dalje nemamo ideju kako to da sprovedemo u delo. Jedan način je da preduzmemo konkretne radnje i to je jedna vrsta akcije. Ali druga vrsta akcije je nešto sasvim različito – to je nega unutrašnjeg mira. Da namerno, svakog dana, nastojimo da se utišamo i posvetimo svom miru. Tako će polako iz naše svesnosti početi da dolaze odgovori o mogućim rešenjima. To nije pasivnost, to je svojevrsna aktivnost, kojom stvaramo sve uslove da se usmerimo ka rešenju koje je optimalno za nas, a ne da je u skladu sa društveno prihvatljivim okvirima ili mišljenjem drugih, po svaku cenu.

Kada nemamo volje da se pokrenemo, kada smo pasivni, kada nemamo elan – tada naša energija nije usklađena, tada naše misli i osećanja nisu u ravnoteži i nemamo sposobnost da oslušnemo potencijalno dobra rešenja. Ali ako se umirimo, utišamo i verujemo da će sve biti u redu, verujemo da rešenja dolaze, imamo nameru da bolju opciju sprovedemo u delo, onda stvaramo i stabilnu osnovu da se to zaista i desi.